Најмлађи члан Савеза писаца ЛНР-а: Желим да одрасли схвате до чега воде њихове одлуке и да науче да сносе одговорност за то

Објављено: 07.07.2020.год.
фото: © Лидия Опренко / eadaily.com/

Фаина Савенкова је најмлађи члан Савеза писаца Луганске Народне Републике. И шампион у теквондоу. Има само 11 година и завршава шести разред. Много воли Србију и Емира Кустурицу. Фаина пише позоришне комаде и приче. Објављивали су је познати часописи из Русије и ЛНР, добила је неколико награда.


Једанаестогодишња Фаина Савенкова из Луганска је најмлађи члан Савеза писаца Луганске Народне Републике. Воли да пише бајке, есеје, а рат у Донбасу такође је оставио траг на њен стваралачки рад. Девојчицу, али већ правог писца из Луганска смо замолили да нам каже нешто о њеном раду али и то да ли је рат утицао на њено стваралаштво. 

Људи се баве уметношћу кроз бол, шта те је навело да пишеш? Одакле толико енергије? Шта те је потресло у животу?

- Можда се то још више тиче одраслих. За мене је креативност делење радости или барем наде. Никад нисам размишљала о сили, да будем искрена. Мислим да пуно ствари помаже да се крене даље, чак и ако сте већ спремни очајавати и одустати.

Шта желиш да поручиш својом креативношћу допирући до људи?

- Вероватно сте у праву и они заиста пролазе кроз уметност кроз бол, али туђи ме бол натерао на то. Волим кад се људи насмеју, а сада су осмеси на лицима пролазника реткост. Сви се баве својим послом, сви се негде журе, брину се о нечему и заборављају лепе тренутке. Моја мајка и брат су од детињства свако вече покушавали да гледају залазак Сунца. Јасно је да нема времена за такво нешто, жељу, погодно време и још много тога. Али сваки такав залазак Сунца је једини, неће се поновити и достојан је осмеха. Чини ми се да су моје приче подсетник да се лако омрзовољи или узнемири, али немојте заборавити да то није најважније у животу и да постоје многе друге ствари које су ведре и надахњујуће. Чак и ако вам све испадне из руке, можете покушати да пронађете снагу да све поправите у себи. Стога не могу рећи да пишем само за децу или само за одрасле.


Како рат мења људе, зашто? Шта он роди у људима?

- Сложено питање. Сви су људи различити, па се вероватно мењају на различите начине. У 2018. години у библиотеци Горки одржана је изложба радова студентских уметника посвећених рату у Донбасу. На овој изложби била сам са братом и мајком. Највише од свега тога дана се сећам, не самих слика, већ оног тренутка када је моја мајка заплакала. Први пут након толико година. Онда сам само стајала и нисам знала шта да кажем или радим. И још увек не знам. Мислим да рат открива у људима не неки осећај или квалитет, већ душу. У обичном животу она је негде унутра и сигурна је, али овде - у рату, другачији је живот и другачији свет, чак и ако је мало сличан уобичајеном. Овде душа није сакривена, овде је напољу и штити човека, али она постаје сама без одбране. Чини ми се, дакле, да су људи у рату способни и за снажно деловање и у исто време су тако крхки и рањиви




Шта мислите о људима с друге стране? Какви су?


Свугде су исти људи, зар не? Они се мењају не имагинарним границама које је неко измислио, већ веровањима. А након тога, замишљено раздвајање постаје стварно, уносећи неразумевање и непријатељство. Дефинитивно нема мржње према њима. Само желим да одрасли схвате до чега воде њихове одлуке и да науче да сносе одговорност за то. Ја са 11 година учим, у принципу, све што желим, али сам сама одговорна за своје поступке и не трчим према родитељима са оптужбама и не плачем за помоћ сваки пут када погрешим. А неки одрасли не могу чак ни да признају своје грешке, а да не спомињемо да их исправљају.


Имаш одличне радове. Где налазиш доброту?

У специјалној продавници (смешак). Покушавам да је видим у свету око себе, у ономе што волим. Али схватила сам да свака креативност није само оно што ви стварате, већ и оно што други виде у њој. Стога се испоставља помало чудно - понекад људи готово у потпуности измене значење онога што су прочитали, прилагођавајући све за себе, проналазећи нешто потпуно ново у томе. У ствари је веома занимљиво и омогућава вам да разумете каква је особа пред вама. Испада да моје приче нису толико моје мисли и расположења, колико мисли и расположења читатеља. Осим ако су можда из неког разлога скривена од других и готово заборављена.



Какве људе волиш? Да ли осећаш добре и лажне људе?

Волим своје најмилије, а само покушавам да се повежем са осталима. Са свима. Јасно је да до сада често погрешим код људи. Да бисте разумели и осетили ко је пред вама, требате комуницирати са том особом. Имам пријатеља који увек испуњава своја обећања и није ме преварио ни једном, чак ни у малим стварима. Али мало је таквих људи који су у стварности одговорни за своје речи. И не волим кад ми ласкају. Ово није само непоштено, већ и не дозвољава вам да на време видите и исправите своје грешке, ако их има.

Да имаш једну жељу, шта би урадила?

Па, то је тако непоштено, чак златна рибица испуњава три жеље (смешак). Наравно, да се рат што пре заврши. Сергеј Галанин, кога сам недавно упознала преко Фејсбука, има песму "Рај", а ту стоји стих:

"Још једном, рај је препун деце, они су одговорни за одрасле."

Волела бих да сваки пут када одрасли доносе одлуке, да се подсете овог стиха.

Мислиш ли да уметност може донети мир, окончати рат?

- Већ сам рекла да уметност јесте оно што људи желе да виде. Бојим се да ниједна вештина помирења неће помоћи. 
Креативност може променити и помирити све, само ако људи сами желе да се промене и помире са неким. То може постати нешто што ће вам дати снагу и самопоуздање, да направите први корак на том путу, да га сматрате магичним потезом за себе како бисте дали убрзање. Али ако то не желите, онда уметност неће ништа променити.

Пожелиш ли да дођеш у Кијев и прошеташ се градом?

- Да, наравно да волим да путујем. Много сам читала о Кијеву и волела бих да га видим уживо, јер су то потпуно различити осећаји - читати о нечему и заиста то видети у стварном животу, а не у сопственој машти. Али, бојим се да се то неће десити ускоро. Због свог учешћа на фестивалу "Звезде изнад Донбаса" нисам сигурна да бих могла лако доћи у Кијев. Одрасли учесници фестивала су на списку „Миротворца“, али не знам за себе.


Мислиш ли да људи који желе рат или су равнодушни према њему, способни за добру уметност?

- Искрено, не знам шта је добра или лоша уметност и ко одлучује. Уметност је ствар личних искустава и мисли, зар не? Стога, свако за себе одређује шта је добро, а шта лоше, а испада да није ствар само у политичким убеђењима. Ако особа жели да неко умре, а рат је смрт, тада се та особа тешко може назвати добром по ономе што чини. О
но што он чини, његова мржња према другима или лицемерје у неким случајевима биће приметно очигледни
.

Где би најрадије отпутовала и са ким?

- Волим да путујем, волела бих да идем свуда. Волела бих некако да одем у руски град Рибинск, где живи мој пријатељ, дивни музичар Митја Кузњетцов. Пријатељица моје маме живи у Бердјанску, коју дуго нисмо видели, јер она не може доћи к нама, нити ми њој. Сам свет је тако огроман и свуда можете пронаћи нешто занимљиво. Наравно, путовање је најбоље са онима које волите. За мене је то породица.

Имаш много пуно одраслих пријатеља, имаш ли вршњака пријатеља?

- Да, и ја сам обична особа. Имам колеге из разреда, са којима се дружим. Пријатељи на тренингу, са којима се загрлим након борбе, јер се борба у спорту и стварном животу не може мешати. Ми смо супарници само у борби, али не и непријатељи у животу. На интернету често комуницирам с пријатељима вршњацима из других градова.


Шта би поручила Украјинцима који се налазе с друге стране разграничења?

- Не волим да делим људе на „наше“ и „странце“, „оне“ и „ове“. 
Вероватно бих волела, да говорим колико бих желела мир. За све нас. Из срца.

Када би говорила у УН-у, шта би поручила свету?

- Тешко да ћу тамо бити. Али када би се то десило, онда сигурно никога не би кривила, већ би тражила да се оконча ова читава ноћна мора у Донбасу.

По теби, шта је најважније у животу?

- Ох, никада ме о томе нису питали, изузев можда везано за лекције у школским предметима. За мене је то породица, способност да будем ја, способност да чујем друге. Свако одлучује шта му је важно. Овде си! Најважније је да будете у стању да сами одлучите шта вам је важно, а шта није.

 


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Митрополит Иларион: Држава, која је отишла против канонске цркве, посведочила је да је отишла против свог народа

2020-08-05 07:15:51

Држава, која је отишла против канонске цркве, посведочила је да је отишла против свог народа, изјавио је председник Одељења Руске православне цркве за спољне везе митрополит...

„За Косово и Метохију нема решења по мери једне силе или групације“

2020-08-04 07:52:08

Из изјаве Живадина Јовановића, председника Беофорума, за дневни лист „Политика“, 03. 08. 2020.

Корчунов: Земље НАТО-а се крију иза оптужби да Русија „милитаризује“ Арктик, те настављају да тамо повећавају војни потенцијал

2020-07-28 13:38:38

Земље-чланице НАТО-а, које се крију иза оптужби Русије да „милитаризује“ Арктик, наставиле су да тамо повећавају свој војни потенцијал, изјавио је у интервјуу за РИА Новости ...

РТ: Вођа радикалне црначке милиције „верује у насиље“ и жели стварну Ваканду за сваку црну особу у Америци

2020-07-19 15:01:09

„Овде смо да заштитимо црну заједницу, јер је она та која је нападнута. У Америци нико не штити црну децу, мушкарце и жене."

Најмлађи члан Савеза писаца ЛНР-а: Желим да одрасли схвате до чега воде њихове одлуке и да науче да сносе одговорност за то

2020-07-07 07:40:53

Фаина Савенкова је најмлађи члан Савеза писаца Луганске Народне Републике. И шампион у теквондоу. Има само 11 година и завршава шести разред. Много воли Србију и Емира Кустурицу. Фаина пише позоришне комаде и приче. Објављивали су је познати часописи из Русије и ЛНР, добила је неколико награда.

Питао сам генерала НАТО зашто су допустили да Албанци руше и пале цркве. Није умео ништа нормално да ми одговори: Парламентарац и бивши олимпијски шампион Александар Карељин од односима Србије и Русије

2020-07-05 21:17:21

Што више Руса данас треба да зна српски, баш као и Срба руски језик. Променама устава Крим ће заувек остати у саставу Руске Федерације

Чувени српски падобранци и специјалци поново дижу заставу

2020-06-16 08:33:50

 Пуковник Миле Карановић, ратни старешина у 63. Падобранској бригади Као падобранци, доделу застава поновно успостављеним 63. Падобранској и 72. Специјалној бригади доживели смо емотивно, а као старешине,...

Најмлађи члан Савеза писаца ЛНР-а: За мене је домовина моја породица, мој град, све што волим

2020-06-02 06:49:34

Фаина Савенкова је најмлађи члан Савеза писаца Луганске Народне Републике. И шампион у теквондоу. Има само 11 година и завршава шести разред. Много воли Србију и Емира Кустурицу. Фаина пише позоришне комаде и приче. Објављивали су је познати часописи из Русије и ЛНР, добила је неколико награда.

Олег Голубовић: „У Кремљу су се тукли да донесу Јељцину Караџићева писма измећу треће и четврте чашице“

2020-05-19 17:44:00

"А руска војна лица су успела да тајно у авион Козирјева утоваре оружје за Србе! Југославија је тада била под санкцијама, летова није било, али Руси су имали кликер и напунили су дипломатски авион оружјем тако да је он једва полетео"

Генерал Чернишов: Треба пре свега одати признање за храброст српском народу и армији, српски народ је изабрао да се не преда

2020-05-11 09:35:04

"Ови Руси раде као за себе"

rt intervju

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: