РТ: „Докрајчивање остатака јединства јужних Словена“: Kако се у Црној Гори интензивира црквени раскол

Објављено: 14.01.2020.год.
фото: © Stevo Vasiljevic / Reuters / RT

Руководство Руске православне цркве назвало је одлуку црногорских власти да усвоји Закон о вероисповести "циничним ударцем на цркву" и "актом подржавања раскола". Према документу, канонска Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве би могла изгубити већину својих древних светиња. Доношење закона изазвало је протесте у земљи, а припадници СПЦ-а су уверени да власти намеравају да пренесу имовину расколничкој Црногорској православној цркви. Стручњаци упоређују догађаје са Украјином, где су се недавно догодили слични догађаји. Према стручњацима, у оба случаја иницијативе власти су искључиво из политичких мотива.


Руска православна црква осудила је закон усвојен у Црној Гори, према којем ће канонској Српској православној цркви (СПЦ) бити одузета имовина. Према саопштењу патријарха Московског и читаве Русије Кирила и чланова Синода Руске православне цркве које је објављено на сајту Руске православне цркве, „занемаривање воље већине грађана који демонстрирају изазива огорчење, а покушај да се постави питање легитимности права верских организација на своју имовину изгледа као цинични ударац цркви".



„Нови закон о слободи вероисповести је чин подржавања раскола слабљењем канонске цркве и покушај да се постави у понижавајућу и опасну зависност од државе, што је тим још више неправедно, јер се Црна Гора представља као секуларна држава“, наводи се саопштењу патријарха и Синода РПЦ.


Патријарх Кирил, фото: РИА Новости © Александр Гальперин

Руководство Руске православне цркве прави паралелу између најновијих догађаја у Црној Гори и верског раскола у Украјини. У поруци се напомиње да су дужи низ година у обе земље политичке снаге заинтересоване за подривање јединства народа и подржавања раскола.

 


"Ова болна трансформација нанела је Украјини незацељене ране братоубилачког непријатељства. Са тугом видимо да исте последице сада прете и вашој земљи, где су паралеле са украјинском ситуацијом јасно видљиве у ономе што се дешава“, наглашава се у саопштењу.

 



Руска православна црква апеловала је на локалне православне цркве да подрже канонску цркву Црне Горе, као и на међународну заједницу, подсећајући да је Венецијанска комисија раније изнела примедбе на спорни закон.

Шеф Центра за етничке и политичке сукобе Института Европе Руске академије наука Павел Кандел у интервјуу за РТ сложио се да је ситуација у Црној Гори слична недавним догађајима у Украјини, где су расколници неканонске православне цркве у Украјини запленили бројне цркве од канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије.


„И заиста, црногорски расколници делују према украјинском сценарију и то је логично, јер сваки национализам настоји да створи не само своју државу, већ и свој језик и цркву. Верски раскол у Црној Гори, као и у Украјини, има политичке корене - то је политичко непријатељство према Србији“, објаснио је стручњак у интервјуу за РТ.


Роман Силантиев, члан експертног савета Министарства правде Руске Федерације, направио је још једно поређење у свом коментару за РТ. Према његовом мишљењу, Црна Гора сада доживљава догађаје који су се већ догодили у другој балканској земљи - Македонији, у којој делује неканонска Македонска православна црква.


„Ситуација у Македонији је врло слична ономе што се дешава у Црној Гори. Под утицајем, укључујући неких спољних сила, они нарушавају јединство и пријатељство православне канонске цркве, а пример Македоније сугерише да сада канонској цркви у Црној Гори заиста прети одузимање имовине, као и прогон због покушаја отпора“, наводи стручњак.

 



Европске амбиције


Подсетимо да је црногорски парламент раније усвојио Закон о слободи вероисповести и правном положају верских заједница, који укључује клаузулу о одузимању имовине у корист државе која је у власништву верских организација била до 1. децембра 1918. године, када је територија Црне Горе ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а касније преименована у Југославију.


До тог тренутка у Црној Гори је деловала практично независна Цетињска митрополија, уживајући подршку Москве.


 

Након уласка у Југославију, у Црној Гори је формирана епархија Српске православне цркве - Митрополија Црногорско-приморска.


Мило Ђукановић, фото: AFP © FREDERICK FLORIN

 

Међутим, у позадини догађаја који су се догодили са Југославијом на прелазу из 20. у 21. век, у Црној Гори су се почеле развијати идеје црквеног сепаратизма. У земљи је створен Иницијативни одбор за препород Црногорске православне цркве, чији су задаци обухватали стварање независне цркве. Као резултат тога, основана је неканонска Црногорска православна црква, чије је руководство активно учествовало у политичким догађајима везаним за одвајање Црне Горе од Србије.



У нацрту устава Црне Горе, који је поднесен након независности, управо је непризната од стране осталих православних цркава неканонска ЦПЦ стављена на прво место листе конфесија, а Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве помиње се само међу осталим верским структурама. То је изазвало протест митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Као резултат тога, усвојена је друга верзија главног закона земље, према којој је религија одвојена од државе, а да су све верске структуре једнаке пред законом.



фото: Gettyimages.ru © Martin Siepmann/http://imagebroker.com/#/search/

Међутим, у последње време политичко руководство Црне Горе очигледно је дало предност неканонској ЦПЦ. Говорећи на конференцији владајуће Демократске партије социјалиста у јуну 2019. године, црногорски председник Мило Ђукановић рекао је да ће се Подгорица потрудити да Црногорска православна црква добије аутокефалност од Српске православне цркве. Политичар је нагласио да ће се на овај начин исправити "велика неправда" у односу на Црну Гору, која се догодила почетком прошлог века.

Ђукановић види епархију Српске православне цркве у Црној Гори као "инфраструктуру пројекта Велике Србије". Штавише, црногорски лидер је оптужио СПЦ да наводно покушава да спречи „европске тежње и амбиције“ црногорског друштва.



Истовремено, црногорске власти почеле су да израђују нацрт закона којим се омогућава одузимање црквене имовине од Митрополије црногорско-приморске СПЦ, а који је парламент недавно усвојио. Као што противници овог закона примећују, око 650 светилишта, укључујући и познати манастир Острог, може бити заплењено. Чињеница је да је изузетно тешко доказати чињеницу власништва светилишта као црквене имовине пре 1918. године у већини случајева, посебно када је реч о древним светињама.


Коментаришући политику црногорских власти у црквеној сфери у јулу 2019. године, шеф Оделења за спољне црквене односе Московске патријаршије, митрополит Волоколамски, приметио је да  Мило Ђукановић покушава да копира антицрквени курс свог бившег украјинског колеге Петра Порошенка. Руска православна црква уверена је да ће имовина одузета канонској цркви накнадно бити пренета расколничкој структури.

Занимљиво је да је вођа украјинског раскола Филарет (Михаил Денисенко), који је био на челу неканонске УПЦ одавно подржавао жељу да расколничка структура добије аутокефалност. То је најавио 2010. године, када је у Црну Гору стигао на позив лидера непризнате црногорске цркве.

У исто време, Цариград, одобривши украјински раскол томосом, одлучно је одбио да подржи своје црногорске „колеге“. У лето 2019. године Цариградски патријарх Вартоломеј чак је послао писмо председнику Црне Горе, у којем је изразио изненађење плановима црногорске владе да власништво над црквама саграђених пре 1918. године пребаци на државу. Вартоломеј је нагласио да Екуменска патријаршија, заједно са другим православним црквама, као једину православну структуру признаје само ону која је под вођством митрополита црногорско-приморског Амфилохија, те подсетио да црногорска црква никада није била аутокефална.


Раскол словенских народа

Међутим, експерти не искључују могућност да Константинопољ с временом може променити своје становиште, као што се догодило у случају украјинског раскола.

„Мило Ђукановић ће пре свега тражити признање Црногорске Цркве од Цариграда, а потом од других православних цркава. Могуће је да ће и Фанар (историјски део Цариграда) подржати овај раскол. Поред тога, раније се испоставило да је и Грчка православна црква склона да подржи расколничке тенденције“, наводи Павел Кандел.

 

Верници Српске православне цркве протестују у Подгорици против одлука власти, фото: © Stevo Vasiljevic / Reuters / RT

Слично гледиште дели и Роман Силантиев. Како је навео стручњак за РТ, Константинопољ води своју политику, те да можда жели да подстакне Српску православну цркву да призна украјинску неканонску цекву.

"Или се једноставно само још није сложио са црногорским расколницима, чекајући још издашнију понуду од њих", сугерише Силантиев.

Усвајање контроверзног закона од стране црногорског парламента десило се у напетој атмосфери где да је чак дошло до физичког обрачуна између представника владајућих политичких снага и опозиције, а у земљи су почели масовни протести.


У исто време, руководство Српске православне цркве одбија да преузме одговорност за било какве нереде. СПЦ позива вернике да користе ненасилне методе да би исказали неслагање са властима.

Као што је Павел Кандел напоменуо, сада ће црногорске власти тестирати степен незадовољства становништва.

"Ако протест ослаби, влада ће започети практично спровођење овог закона. Ако је протест снажан и ситуација остане нестабилна, тада ће власти одложити конкретне кораке”, додаје експерт.


  

Истовремено, догађаји у Црној Гори могу да утичу на читав регион Балкана, кажу стручњаци. Ревитализација црквеног раскола уз помоћ државе осмишљена је ради даље поделе славенских народа, стварања не само политичких, већ и верских баријера међу њима, верује Роман Силантиев.

"На овај начин, докрајчују се остаци јединства које је било у време Југославије. Ови трендови су од користи Западу, који је заинтересован да балкански народи буду непријатељски расположени", закључио је експерт.

Извор: Восток / РТ

 


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Стаљинградска битка - битка која је променила свет

2020-02-02 08:35:40

  У Русији се слави 77. годишњица победе у Стаљинградскј бици. Други фебруар 1943. године се сматра прекретницом у току Великог Отаџбинског рата. Управо код Стаљинграда је...

СФРЈ: Како социјализам није могао да савлада етничку нетрпељивост

2020-01-22 08:11:19

Пре тридесет година, 22. јануара 1990. године комунисти су изгубили монопол над влашћу у Југославији, а на Балкану су се појачале етничке и националне тензије. Једна држава, спојена...

РТ: Најгора лаж откако је лажна тврдња изазвала рат у Ираку? Извештај ОЗХО-а о нападу у Сирији измењен, наводи бишви инспектор ОЗХО-а

2020-01-21 11:11:46

Бивши инспектор Организације за забрану хемијског оружја (ОЗХО) оптужио је ову организацију да је издала измењен извештај о наводном хемијском нападу 2018. године у сиријској Думи, тврдећи...

РТ: „Докрајчивање остатака јединства јужних Словена“: Kако се у Црној Гори интензивира црквени раскол

2020-01-14 13:17:04

Руководство Руске православне цркве назвало је одлуку црногорских власти да усвоји Закон о вероисповести "циничним ударцем на цркву" и "актом подржавања раскола". Према документу, канонска Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве би могла изгубити већину својих древних светиња. Доношење закона изазвало је протесте у земљи, а припадници СПЦ-а су уверени да власти намеравају да пренесу имовину расколничкој Црногорској православној цркви. Стручњаци упоређују догађаје са Украјином, где су се недавно догодили слични догађаји. Према стручњацима, у оба случаја иницијативе власти су искључиво из политичких мотива.

„Класичнан пример антитерористичке акције против терориста“: Округли сто „Истина умире теже од људи – Рачак“

2019-12-25 18:44:17

Округли сто „Истина умире теже од људи – Рачак“ одржан је у Дому Гарде у касарни „Топчидер“. У име министра одбране Александра Вулина, присутне је поздравио државни...

Облак фозгена из Панчева стигао чак до Скандинавије

2019-12-25 07:25:15

Др Мирјана Анђелковић Лукић у свом најновијем научном раду сведочи о хемијском нападу НАТО-а на нашу земљу

РТ: Нема више успаваног змаја: Кина се спрема да замени САД као најјачу поморску силу, а за Вашингтон је прекасно да је заустави

2019-12-22 09:55:00

Кина би ускоро могла да поремети светску поморску равнотежу и превазиђе САД као модерног господара мора. Чини се да је тај процес већ у току и...

Горбачов: Разлог повлачења САД-а из споразума је да постигну апсолутну војну супериорност

2019-12-17 20:05:07

Бивши председник СССР-а Михаил Горбачов сматра да повлачењем из система споразума о смањењу и контроли нуклеарног оружја Сједињене Америчке Државе теже једностраној војној супериорности, међутим, такав...

РТ: „Морамо показати САД-у да више нема шале, Берлин не треба да седи мирно док Вашингтон кочи његове енергетске пројекте“

2019-12-15 13:01:54

Док се САД спремају да уведу санкције европским фирмама које граде последњу деоницу немачко-руског гасовода "Северни ток 2", у Берлину наводе да формални протести више не...

РТ: Евроатлантски пут: САД намеравају да створе фонд за развој медија у Србији

2019-12-12 19:29:04

САД планирају да у Србији створе инвестициони фонд за финансирање локалних медија, наводи се у саопштењу који је објавила Америчка агенција за међународни развој (УСАИД). Према званичницима ове владине структуре, подршка медијима у Србији је неопходна да би се ојачала евроатлантска интеграција земље. Међутим, према политолозима, "помоћ" Вашингтона је покушај да интервенише у унутрашње процесе државе и усмерававање њеног политичког пута ка Западу. При томе Београд, истичу аналитичари, истовремено води уравнотежену политику, развијајући сарадњу и са евроатлантском заједницом и са Русијом.

RT novi pocetna analize

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: